I sve me podseća na devedeset sedmu

Bio sam mršav, najslabiji u odeljenju

Stariji su mi na odmoru uvek cepali svesku

Jer sam bio tih i miran, nemam ni brata ni sestru

Prosečna odeca i dres Chicago Bulls-a

Ja sam trčao po vodu uvek kad se igra fudbal

U starim giljama čekao svojih pet minuta

Koji traju već deset godina tako nešto buraz

Prvi put sam odlučio šišanje kec nula

Kad sam čuo da su rekli u kraju su bitna muda

Tad sam poludeo iznapušavao Džonija

Još me boli obraz od šamarčine tog popodneva

Ali bilo im je drago nisam ispao žena

Kažu to je prvi korak kada nisi više dečak

A ja sam bio uporan hteo sam sve preko reda

Došao na bataljon u desnoj je bila “švedska”

Za mnom ostaće priče

Ulice ovog grada, pesme i ništa više

Moje oči seče vetar

Gore slike kao ova cigareta

Za mnom ostaće priče

Ulice ovog grada, pesme i ništa više

Nama ne treba slava

Dosta je što ove zgrade repuju sa nama

Već su me gotivili, kažu isti sam k’o oni

Kad su pričali o lovi nisam mor’o da se sklonim

Većina drugara je tad trenirala basket u Slogi

A ja sam hteo sve preko noći bio sam vojnik

Trenerka Ribok u njoj imam dosta slika

Sebi kupovao patike, pertle ne vezujem nikad

Upoznao glave kakva je to bila ekipa

Stambola reci dal je neko smeo da nas dira

Ispušili smo kilograme potrošili boga

Kakve smo pičke jebali sve dok ne osvane zora

Kurčevite likove lupali u M-u ispod lavaboa

Šeme po celoj Srbiji da li Niš, da li Beograd

Opet sam se vratio igram centarfora

Sa Džonijem u ekipi kada dođe dole sa mora

Cila volim k’o rođenog bio je najbolji golman

Ja sam postao životinja koju hrani novac

Za mnom ostaće priče

Ulice ovog grada, pesme i ništa više

Moje oči seče vetar

Gore slike kao ova cigareta

Za mnom ostaće priče

Ulice ovog grada, pesme i ništa više

Nama ne treba slava

Dosta je što ove zgrade repuju sa nama