[Tekst pesme "Interlude"]

[Uvod]

Interlude

[Strofa 1]

Da se poredim sa vama samo korak je u kazan

Jer živim to što sanjam dok je kući srećna mama

Možda to se zove karma, kad je trpeza od zlata

Za vaše pravo glasa, aj da vratim vas unazad, moje

Bele patike su cepane od panike

A pre mene stalno menjale su vlasnike

Majka uvek ponosna na svoje ratnike

Trpela ko muško da ne pokaže da strahuje

A deset konja uzmem samo sredom

Obeć'o sam tako, il' se telo crta kredom

Sada dišu mi za vratom, kažu znaju šta je gеto

Ali najbliže do geta videli su samo sеlo, zato

Nemoj da mi pričaš sve te priče

I baš me boli kurac šta će ko da piše

Ja osakaćena duša, ali imam dve vrline

Jednu kad me boli i drugu kad se gine

A ti mi reci samo, da li bojiš se ogledala?

Da li poznat ti je čovek kada stvarno gledaš ga?

Da si mlađi, da l' bi bio ponosan šta predstavljaš?

Šta ostavljaš za druge kada čuka više ne lupa?

[Strofa 2]

Sada para pun je bazen, prvo mesto ko Verstappen

Pogled more, Hilton Plaze, gledam zvezde sa terase

Mislim da sam dobro plaćen, moj je moto "strpljen - spašen"

Mnogo vredi ovaj kamen, kopan negde tu kod Barse

Ja te ne znam, a ti znaš me, bato, ispred dve smo klase

VIP sam klijent u tri banke, lovu štekamo u jakne

Sipam duplo da mi lakne, ko da neće da me takne

Tu su noći mnogo hladne, tu su noći mnogo gadne

Ajde, pogledaj mi rane, mrtvi nose rane takve

Bože, samo daj nam zdravlje, ove ulice nas pamte

[Prelaz]

Voyage

[Strofa 3]

Nije na meni da pričam o tome, al' više ne osećam luksuz

Postaje navika kada već četiri godine ne tražiš kusur

Mogu da režiram filmove samo o tome šta proš'o sam usput

Bez vozačke Lambo sam kupio, dok sam se priseć'o cene za BusPlus

Na nekom sam mestu na karti kom ne znam da kažem ni ime

Kad pitaš me kol'ko je sati, rećiću "Previše, nemoj da brineš"

Kako da hodaš, kad nikada nisi ni puzao, sine?

Kad dugo se kališ na vatri više te ne plaše kiše