Rodila majka Marka, Srpskoga junaka

Mesto autića odma' potpis'o je šarca

Mesto prutića odma' očeva je sablja

Bila brana protiv plana, Cara iz inostranstva

Da Srbijom vlada preko horde Janicara

Kojima je značka znak da može da se pljačka raja

Grabili bi harač i od rođenoga brata

Al' ni jedan baja danas, jadan, Marku nije ravan

Ni sa jednog splava. Strepi svaki aga

Jer svaki njegov zamah izaziva uragan

Udara k'o potres snažan. Tu ne raste trava

Ruke gole lome šabana u param parčad

Ulice ore, radžu pije na Ramazan

Ima samo jedan problem, u suštini, ali gadan

Na Kosovo polje dolazak mu beše kasan

Pa umesto gazda trebalo bi da je vazal

A postavka takva srcu nije mu prirasla

Preka mu je narav, prst na obaraču lagan

Fakat biće tu belaja, buntovnik je svetskog glasa

Koga pesmom slavi masa, kao vеst o šansi spasa

Ej, Mare batice

Kad sablje latiš sе

Ko preživi neka priča

Da ga je pogled'o Bog

A sve haračlije

Što grabe zlatnike

Prođe jeza od pomena

Samoga imena tvog

Kraljević Marko kajlom kao piton debelom

I pričom pravom prolazi i gde je pretesno

Sa crnom i plavom sinoć bilo mu je veselo

Al' živi sa majkom pa od jutros mu je preselo

Meso mleveno, mangulice pečeno

Za snagu je važno da ne obeduje zeleno

Musa se u prsa buso al' mu nije vredelo

Srbin ga sredio a da nije trepnuo

Nakon megdana ljuta rana radžom utrljana

Smenu radi plava, do podneva crna spava

Jer biti faca, pos'o važan, nije lagan

Neko mora da ga šljaka, nema boljega od Marka

Svašta prošao, preživeo, k'o mleko prekipeo

I pred svima samog Cara, na kraju, postideo

Doter'o ga do Duvara. „Opa, idemo!"

Orilo se šatorom, dok reket je ubirao

Ej, Mare batice

Kad sablje latiš se

Ko preživi neka priča

Da ga je pogled'o Bog

A sve haračlije

Što grabe zlatnike

Prođe jeza od pomena

Samoga imena tvog

Ej, Mare batice

Kad vadiš prangije

Ko preživi neka priča

Da ga je pogled'o Bog

A sve haračlije

Što grabe zlatnike

Prođe jeza od pomena

Samoga imena tvog