Muči me insomnija, nekad i u snovima

Ovih dana svaka noć je nova pustolovina

Insomnija, progone me tragedije iz novina

Crna kronika, vidim sebe u tim slovima

Muči me insomnija ponekad i u snovima

U morima noćnih mora nesigurna plovidba

Insomnija, središte su medijske tragedije

Svaki čas se čini da je konačno na meni red

Ne mogu spavat brate, a kad zaspem sanjam da se

Budim usred ničeg, nevidljivi ljudi vrište

Ne znam jel to savjest il je neko sranje u budućnosti

Al pretpostavljam da je ruho smrti jako skup kostim

Vidim nesreće kroz mjesečevu zavjesu

Leševe sred mećave kroz rešetke u kavezu

Smrtonosne spletove bezopasnih okolnosti

Mrtvaca u ogledalu koji mi govori ovo si ti

I ova pjesma me drži budnim

Cvilež mrtvih ljudi će mi u sekundi spržit bubnjić

A vani se spustila odvratna magluština

Soba je pustinja, slina se suši u ustima

Čujem neko nasilje, snažne detonacije

A prokleti komarci me pikaju preko kacige

Dok vozim prema ponoru motorom u horroru

Ovo tu je gore nego jebeni Frodo u Mordoru

[Kali]

Buljim u kazaljke na satu, u noćnim satima

Satire me umor ne mogu zaspat već danima

Stvarnost toliko ranjiva, dolina sanjiva

San postaje manija, iluzija neuhvatljiva

Psiha pada ko Alamo, utvrda neobranjiva

Dok se pigam u stanjima... vama neopisivim

Stapam se s okolinom tako da pobjegnem istini

Onoj koja me stalno proganja, neda mi spavat

Đoni brate...moja je furka užas i strava

Na mahove padam,u neko čudno stanje polusna

Al uvijek me nazad vrati moja psiha bolesna

Kapci poput poveza, tok misli nepovezan

Sve se čini tako nestvarno ali ovdje sam

Ovdje san, polagano umire već noćima

Dovršavam vers davno napisan nikad pročitan

Primam hladan čelik u ruku i otkočim ga

Povlačim oroz i odlazim na vječni počinak