Brate, da moraš govoriti samo istinu

Shvatio bi da je teže pričat nego mislit ju

Nisi lud da svakome govoriš što ga ide

Ljudi su danas pola ulizice, pola gnjide

Govna, ljige, odma vide svoju korist od drugoga

Zamisli život bez ovisnosti i dugova

Površnosti krugova ljudi kaj vole umjetnost

Intelektualnih šarlatana koji smrde po

Google-u, Yahoo-u, wikipediji i altavisti

Anarhisti traže kratak ispis karakteristika

Za prodavat misli kao svoje

A kad ih pitaš nešto više samo stoje i šute

Utemeljeni stavovi tada padaju

Krvoločni lavovi što ostaju u kavezu

Naprave zvuk zubima, koji ubija šalu

Pa nju staviš na stranu i osuđen si na stravu

Ne krivim klince, ne krivim primitivce

Al jednostavno nekada ne mogu smirit živce

Normalni gube u borbi protiv ove ludosti

Patološki lažljivci dijele životne mudrosti

Ne krivim klince, ne, ni primitivce

Al kad mi grizu živce u svima vidim krivce

Nadahnuti mudraci i njihovi šuplji zanosi

Udaraju glavom o zid, vjerom protiv znanosti

U osnovi se vaša mudrost svodi na poslovice

I da ju moram slušat dugo posro bi se

To su posljedice vječnih nepoznanica

Samo nadobudni tvrde da je nebo granica

A prizemni se bave jako prizemnim problemima

U zemlji genijalnih serija čekamo Emmya

U genima je svetinja, na Šavriću pletiva

Al smo najviše sretni kad uz ćevape ide lepinja

Jebote, nemam ništa protiv tuđeg mišljenja

Al ono, imam nešto malo protiv glupih bisera

I tu ne mislim na ono čudo iz Rovinja

Nego tako u Hrvatskoj zovemo glupost odmilja

Ima nas svakakvih, al ak si takav lik

Da kada ti nešto pričam ne kužiš fakat niš

Odi slagat niz beskonačnih domina

Jer si u moru teških govana glavni ronilac

Kad stavim stvari na vagu i puni ljudi prazni su

U retrospektivi svako gleda svoju stražnjicu

Stvore lažni krug osoba u kojem važni su

A kad se stvari izjalove psuju mater Bandiću

Svaki put, to je malograđanski puk

Žele keš, a mole Boga za svagdašnji kruh

Moraliziraju di stignu, vjeruju instinktu

Oplode se, uvenu u miru pa novi niknu