[Tekst pesme "U trećem licu"]

[Uvod]

21. 'dina, odrastô je klinac

Škola nije knjiga, pa ga odgaja sredina

Raste bez matorih jer je ćale roknô kevu

Solo luta na vetru, evo već petu

Odrastô kô kerovi što vuku se po asfaltu

Kada zareži nebo, oblaci zaplaču

Probudi se život, bar na trenutak

Ali danima luta bez osećanja kô lutka

Bez puta, bezbroj puta, bez kaputa na kiši

On i dim cigarete, saputnici (Saputnici)

[Strofa 1]

Sa sobom vuče staru svesku kô zaboravljeni pesnik

U noćima sedi, piskara, ulica svetli

Ljudi ga znaju, kerovi ga vole

Još iz onog perioda kad je bežô iz škole

Ambicije odlaze kako mu odmiče vreme

Živi uspomene, al' ne zbog sebe

Ne priča mnogo, pa ljudi ne mogu da shvate

Šta se krije iza pogleda zamrznute vatre

Jedina stvar što budi vatru u očima

Šeta s njim stazom pločnika, to je osveta

[Refren]

Šta boli više, istina il' laž? (Laž)

Kraj nije kraj, ti si više nego slab (Slab)

Tumaraš sam, dan je noć, noć je dan (Dan, dan)

(Gde ćeš tad? Gde ćeš tad?)

Šta boli više, istina il' laž? (Laž)

Kraj nije kraj, ti si više nego slab (Slab)

Tumaraš sam, dan je noć, noć je dan (Dan, dan)

(Gde ćeš tad? Gde ćeš tad?)

[Strofa 2]

Probao je da zaboravi, nije da nije

Pa je pobacô slike, da se ne seća više

Ali mrtvo srce pamti zbog čega je mrtvo

I to srce ne zanima laž o istini pred sudom

Srce čeka strpljivo, baš kao paučina

Jer postoji nešto što ne pokriva kaucija

Ostavljen u nadi da ne može da vaskrsne

Uspe na jedan dan, nema vremena za praštanje

Sada, uradi sve što si planirao u grobu

Što brže, al' ovo srce voli noću

Sprema potrebno za izvršenje plana

U toku dana, okej, spreman je sada

Pištolj ukraden, u saržer repertira

Očev lik u očima, duša se odledila

Igranje srca, u oku suza

Vrućina tela, najzad diše ova duša

Slike detinjstva po glavi se vrzmaju

Ceo život u trenu, tren stavljen u utoku

Taj trik oči, pogled pravo u oči

Pogled što je ubio dva života u noći

Jedan na licu mesta, drugi pustio da krvari

Da se muči, bez nade bilo šta da uradi

Pitao bi mnogo, al' ne želi odgovor

Jer ovo mrtvo srce, zna i više nego dovoljno

[Strofa 3]

Sada opet sam, ispod ulične svetiljke

Drži svesku i utoku, beton hladan, ne diše

Suza se sliva niz umornu kožu

Nastavlja da piše, očekuje da dođu

Sreće klinca iz kraja kako ovuda tumara

Poziva ga da sedne, i dalje piskara

Klinac uplašen i ako nije mnogo mlađi

Utoka u rukama ga jezivo plaši

Sada čuju zvuk sirene, u daljini odzvanja

Nema povratka, klincu svesku poklanja (Beži, beži)

Pokriva me tama, telo znoji se od straha

Čujem metak, vidim čoveka kako pada

Trčim, tresem se, nose me kiša i vetar

U ruci nosim svesku, sad već mrtvog čoveka

Otvaram svesku da doživim bolnu priču

Čeka me naslov "Ja u trećem licu"

Telo vrelo kao vulkan, kvasi ga kiša

Jedva drži sebe, ali počinje da čita

[Završetak]

21. 'dina, odrastô je klinac

Škola nije knjiga, pa ga odgaja sredina

Raste bez matorih jer je ćale roknuo kevu

Solo luta na vetru

Odrastô kô kerovi što vuku se po asfaltu

Kada zareži nebo, oblaci zaplaču

Probudi se život, bar na trenutak

Ali danima luta bez osećanja

Bez puta, bezbroj puta, bez kaputa na kiši

On i dim cigarete, saputnici, saputnici, saputnici