[Tekst pesme "Snoviđenje" ft. Marčelo (SRB)]

[Uvod: Marčelo (SRB)]

Tri, dva, jedan

Moždana detonacija stiže, manifestacija skupljenih frustracija

Stvarnost je halucinacija, smišljena zajebancija

Mala noćna recitacija, rebus ne da da se reši

Orgulja jezivo svira, bal vampira, Hitchcock se smeši

[Strofa 1: Marčelo (SRB)]

Znaci besnila, prostorija se stesnila

Živci na ivici

U glavi misao o samoubici na granici

Zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici

Iz ćoškova vremena na oči javlja se vizija

Budućnost, Paraćin-kula, najviša zgrada grada

Gungula je dole, ostre cula da čuju

Koja to nula u pola noći sprema se da skoči

I okonča svu parodiju života njima na oči

Celi je grad na nogama, sad slažu priču o mojim dogmama

O tome na kojim sam drogama, bolesna pomama

U vama ni grama saosećanja, ništa manja sranja

Ni ove zadnje noći sklapam oči, jos korak i kraj

A ti, svete, i dalje laj o tome ko sam i kakva sam nakaza

Dečija igra papira i makaza

Sečeš ili budeš posečen, teškim rečima opečen

Iako mi je zadnja večer ostaću nedorečen

[Pred-Refren: Marčelo (SRB)]

A nije ni važno, sve sto sam do sada počeo

Bile su ionako kučine i trice, neveste, skice

Gledam dole u masu i vidim kevino lice

(Vidim kevino lice, vidim kevino lice)

[Refren 1: Marčelo (SRB)]

O, majko, molim te, oprosti

Vec dugo hodam po trnju nogama bosim

Ne umem da se nosim s ljudima lošim

Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve

Da sanjam tuđe bolesne sne jer krvarim iz rane užasne

Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete

Sad nije bitno, kasno je

Na kraju, sećam se, nikad ti nisam rekô volim te

Da znas da volim te, moja kraljice (Yeah, yeah)

[Strofa 2: Marčelo (SRB)]

Majko, oprosti, ljudske pakosti više ne umem da premostim

A lešinari žele kosti, sad su gosti za stolom

Spucan i sjeban alkoholom, oproštajno pismo potpisano bolom

Nisam bio srećan svojom rolom, istinom golom

I pričom sto odavno moja nije (Nije)

Vučem se kao prebijen, a krijem, pijem, bijem se s uspomenama

Na čijem jastuku je sad ona, pitam se

Dok na crkvi zvone ponoćna zvona

Reci, sta ti znači razum u tački gde ljubav prestaje (Šta)

Želiš slike nazad, al' sećanje beži, nestaje (Šta)

A noć gluva za jecaje u ogledalu krivi odrazi

Sve moje male ljubavi bile su veliki porazi

I odlazim i svu tugu sa sobom odnosim

Neka svet bude srećan, neka bol ne bude večan

I ne znam šta je s druge strane, al' mogu da obećam

Da ako tamo nečeg ima ovog sveta neću da se sećam (Yeah)

[Refren 2: Marčelo (SRB)]

O, svete, molim te, oprosti

Vec dugo hodam po trnju nogama bosim

Ne umem da se nosim s ljudima lošim

Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve

Da sanjam tuđe bolesne sne, da krvarim iz rane užasne

Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete

Sad nije bitno, kasno je

Na kraju, jasno je, ne gledaj i ne trpi poglede

Pusti me, boli me, odavno hladno je, oprosti

[Post-Refren: Marčelo (SRB)]

Već dugo hodam po trnju nogama bosim

Ne umem da se nosim s ljudima lošim

Da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve

Da sanjam tuđe bolesne sne, da krvarim iz rane užasne

Jer sipaju mi soli otrovne, te reči proklete

Sad nije bitno, kasno je

Na kraju jedno je, pa čemu sada plakanje, suze il' dve

I prošlo je, zauvek prošlo je

[Završetak: Marčelo (SRB)]

Jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne (Roletne)

I sve misli setne tope se

Sunce na presto pope se (Ponovo pope se)

I sve je opet u redu (Baš sve)

Zrak rasteruje mrak

Dašak lak miluje lice

I ni traga ružnom snu

Nema samoubice, cvrkut ptice (Cvrku ptice)

Netremice zurim kao da sve ipak ima smisao (Ima smisao)

Par pravih prijatelja, mnogo želja

Poneka sitna veselja

Budućnost makar malo belja

Nego sto je bila juče

Svojim snovima ucen danas neću biti utučen (Ne, ne)

I ne znam otkud mi snage

Al' imam snage da sve rekorde potučem (Imam snage da sve rekorde potučem)

I imam volje za bolje (Imam volje za bolje)

I biće bolje, mora da bude bolje (Mora da bude bolje)

Mora da bude bolje