Gde su moja braća

Gde su moja braća

Gde su moja braća

Toliko drugova sam im’o, svakog k’o brata gled’o

K’o deca mešali krv, k’o deca bili smo jedno

Nas par ortaka, mi smo bili ekipica strašna

Reperi što tukli smo se protiv dizelaša

Prošli smo sve ono, što kažu drugarstvo pravo

To su ti ljudi, s' njima sam se zajebav’o

Za njih sam skak’o bez obzira da li su u pravu

Sećam se kada sam lika boksom puk’o u glavu

A nije bio kriv, a mene puklo vino

Došao je, jer mu je moj ortak sestru cim’o

Tako to bude kad nesporazum eksplodira

Bili ekipa što lokal uvek demolira

Baš smo bili ludi, imali smo muda

Tukli se k’o divljaci, svi oni pozivi iz suda

Podsete me na dane, nimalo nismo razmišljali

Živeli smo za zezanje, glave na keca šišali

REF

Gdе su moja braća

Gde su sad, šta li rade (x4)

Pedеset šestica, još uvek ista zgrada

Još uvek isto ime, moja ulica, fasada

Ali tamo gde smo sada, moja braćo, grad je 'ladan

Neki više nisu s' nama, a ja i dalje Hartmann

Kao klinci, to je bio isti rad i ista priča

Iza škole Indijanci, pivo, smeh i par singlica

Onda trafika, pa šaka po nosu, sve za brata

Nisam dao svoje ljude, kad se znalo ko je kakav

A danas novi klinci, gledam, uzeli su klupe

I odjednom je sramota da se izlazi u rupe

Voja je na nebu a i Zoki je sa njim

Ja se pitam da li gore nekad pomisle na tim

Šta da radim kad me boli, kad se setim šta je bilo

Samo brišem telefone i u prošlost guram štivo

Sve sam raskide preboleo al’ ovo nije isto

Braća previše mi znače da bi’ prod’o ih za sitno

REF

Gde su moja braća

Gde su sad, šta li rade (x4)

Saberem godine i kažem “jebote”

Setim se, pa se pitam gde li su face te

Već dugo o njima ne znam ništa

Nekada bili braća, a sada brate, nismo ništa

Pogubili smo telefone pa sada je svako

Na nekoj svojoj strani jer život hoće tako

Priča se da je u Rimu Lemi izboden

Par puta sam tako maštao da preko odem

Za Kiza znam da njemu lepo radi firma

Da ima prelepu ženu i sa njom da čeka sina

A Sima, kažu da filmove snima

U pauzama crta zmajeve k’o Martina

A Pinki, kažu da neko suđenje čeka

Jer negde u Madridu je upuc’o čoveka

I to je život, baca nas k’o ruka kamen

Bilo je teško kad čuli smo da je Žiko ranjen

REF

Gde su moja braća

Gde su sad, šta li rade (x4)